Umetnost pročišćavanja ormana & čarolija poklanjanja odeće (ART OF GIVING)

       Većina žena se prilično teško odvaja od svog najdragocenijeg blaga, svoje garderobe. Neke dame ce radije posuditi svog voljenog supruga i brižno čuvane perle sa venčanja, nego omiljenu haljinu.
Zašto je i nakon nekoliko sezona, pa i dužeg niza godina neobučene suknje od tvida, koja joj nikada ne stoji po volji, te neodevenog sakoa koji je možda malo veliki za njen ukus, ali skupo placen i niza uredno složenih džempera i obešenih kardigana, koji zauzimaju mnogo prostora i skupljaju mnogo prašine, pa i moljaca, ženi veoma teško da se odrekne tih odevnih predmeta.

Zašto je to tako teško?!  Hajde da zajedno pročesljamo temu. Koliko žena želi i ima dovoljno prostora za odeću koju koristi? Sve sanjamo, u najmanju ruku, o osvetljenom, prostranom garderoberu Carrie Bradshow. Koliko procenata odeće koju posedujemo zaista odevamo? Koliko stare odeće "čuvamo" zbog emotivne vezanosti, sećanja, ideje da se sve vraća u modu i da će nam "zatrebati", a lepo bi bilo i nesto ostaviti u amanet nasim kćerkama, unukama? Dame, molim vas, osvestite se!

         U prošlim vremenima kada modna industrija nije bila treća najprofitabilnija i kada su gospoda imala samo nekoliko odela u toku života, jer su se ručno, po meri pravila, a materijali čekali mesecima, odeća se čuvala i brižno održavala. Danas, u vrtoglavom menjanju modnih trendova i moru raznolikih modnih brendova, gde je, i gradjaninu skromnih primanja dostupno da često obnavlja svoju garderobu, našim kćerkama i unukama high street odeća prosečnih modnih kuca doista nece biti potrebna. Uostalom, ne treba da im prenosimo tu "jeftinu" energiju.   
Ako treba mojoj kćerci da ostavim nešto, neka to bude moja najskuplja haljina, Rick Owens-ova kožna jakna koja je bolja sto je starija, Chanel ili Birkin torba ili, pak, Escadina haljina koju sam nosila u zvaničnoj poseti kod Malezijskog kralja i njegove supruge u Kuala Lumpuru (decembar 2001), haljina Verice Rakočević koju sam odenula na svečanom prijemu u moju čast kod predsednika Rotary Club-a Japana u Okoyami (juni 2006) ili zelena svilena haljina Vere Wang koju sam nosila na humanitarnoj reviji u Džeksonvilu na Floridi, u aprilu 2008, u gradskoj areni pred 10.000 ljudi i nakon toga je kupila da bih je, u julu iste godine, nosila na glamuroznom venčanju prijatelja u Bejrutu. Takvih nekoliko stvari treba čuvati za nase ženske potomke, ali ne i venčanicu, jer će one zasigurno želeti novu, svežu, moderniju verziju snežne čarobne princeze.
Luksuzne komade, vanvremenske ili one sa fenomenalnom pričom (možda i sa prvog susreta sa njihovim ocem, ako se sećamo šta smo nosile, a ja se uvek sećam), to im treba sačuvati. A sve ostalo što više ne nosimo treba ODMAH pokloniti nekome kome će koristiti. Svaka od nas ima prijateljicu koja ce rado šetati nas prošlogodišnji kaput, jer njoj će biti novi, ili čizme koje smo kupile, ali ih obukle samo nekoliko puta. Pa cemu služe te čizme?!! Ako ih zaista ne nosimo, ako im ne uzimamo dušu i ne stvaramo im ugodjaj upoznavanja gradskih ulica i ovo malo kaldrme sto imamo, već ih izvedemo "u grad" samo zato sto ih, eto, imamo, pa je i red da ih nekada obujemo, prosledimo ih dalje, nekome ko će im sve to s puno ljubavi priuštiti. Apsolutno za sve sto damo nekome od srca, dobra, zdrava energija nam posalje zahvalnicu. Nas garderober MORAMO redovno pročisćavati, odnosno odvajati sve sto ne nosimo i poklanjati. 

Što više iz ormana izbacimo, više cemo novih stvari uneti u njega. 

Za novu garderobu se mora napraviti mesta. Energetsko pravilo je jednostavno tako. Neka vas raduje i usreći misao da će neko komadu vaše odeće, koji zaista "samo tako stoji tu", udahnuti novi život. Ako poklonite staru ili novu, ali vama u suštini beskorisnu odeću u humanitarne svrhe, obradovaćete neizmerno, recimo, neko mlado biće kome je u tinejdžerskim godinama od životne i društvene važnosti da ima par lepih cipela, dobar jeans i lepo skrojen sako. Ne zaboravite, nešto što vama ne znači mnogo, nekome će uveliko ulepšati život. Slagaće svaka zena koja kaze da joj u nekom trenutku života, posebna haljina nije promenila život. Meni jeste, u više navrata i u različitim životnim situacijama. Takodje, mnoge moje haljine su zapečatile sudbine mojih prijateljica. O tome drugi put ;)

       Naše prijateljice Francuskinje imaju dara i talenta za šik, elegantno, edgy, ali i dalje praktično odevanje. One se ne diče prepunim garderoberom, već vam s ponosom pokazuju kako njihova odeća moze da diše, prostor izmedju vešalica rezervisan za vazduh, odnosno kako tačno, sa preciznošcu pravih modnih poznavalaca znaju da odaberu malo kvalitetne odeće koja se lako kombinuje i koristi u svakodnevnom životu. Sa to malo one uvek izgledaju savrsene i samouverene. One nikada nemaju "viška" odeće. Tako odabrana odeća se lakše i dopunjava. Ja, recimo, vec duži niz godina živim izmedju Beograda, Floride, Londona i Sarajeva. Iz tog razloga odeću držim na četiri mesta. U Americi i u Londonu imam pristojne prostore za odeću, dok u Sarajevu imam dužinom tri strane sobe ugradjen Američki plakar, a u Beogradu sam privilegovana prelepim, velikim walk-in-closet-om. S obzirom da konstantno putujem, svuda kupim po nešto, pa vi sad zamislite koliko procentualno moje odeće nosim, a koliko je tužnih stvari lezalo u laganom umiranju. Tu je bilo i puno stare odeće koju sam vukla sa sobom u preteškim koferima s jednog kontinenta na drugi, dok se nisam probudila i sve podelila. Iz roditeljske kuće na Floridi sam izdvojila prekrasne komade fenomenalnih dizajnera za koje sam na neki način bila vezana i uz pomoc drugarice, modnog fanatika, sve postavila na eBay. Medjutim, bilo mi je jako žao da te savršene stvari prodam budzašto, a i u neznanju korištenja eBay-a, dala sam visoku početnu cenu, tako da nista nisam prodala. Ne mogu vam opisati moju sreću kada sam proveravajući da li je nešto prodato, uvidjala da nije. S druge strane, sva ta garderoba, uredno složena, ali nabijena, strašno me je uznemiravala. Naposletku sam spakovala šest velikih kofera, oslobodila skoro ceo orman i odnela u thrift store odakle sva zarada ide u humanitarne svrhe. Mementalno sam osetila veliko olakšanje i mir, što potvrdjuje jedna stara izreka "The lighter is lagugge, the lighter is mind". Kada sam počela redje boraviti u Sarajevu, malo odeće sam podelila, na žalost, jer je stan ubrzo obijen i sva odeća odnešena. I to sam shvatila kao energetsko balansiranje, prirodnu raspodelu. I tako, već godinama, svako mesec, dva, odvojim sve što ne nosim često i prosledim dalje. Znate šta? Sve manje i pametnije kupujem, mada se tu i tamo provuku neke stvari koje su potvrda ženske kupoholičarske impulsivnosti, ali Bože moj...

          Dakle, naučite se prosledjivati odeću, znam da nije lako, ali teže je bilo naučiti voziti automobil sa menjačem. Bar dva-tri puta godišnje, izbacite sve iz svog ormana. Svakako mu treba čišćenje i osveženje. Odmah odvojite odeću koju ćete bez razmišljanja nositi u predstojećoj sezoni i nju vratite u novom aranžmanu u orman. Zatim odvojite one posebne, ali baš posebne komade koje ste odlučili "čuvati", lepo ih upakujte i odvojite od odeće koju "nosite", jer sve što ne koristite samo će vas zbunjivati. Svu ostalu odeću, udahnite duboko i pozdravite! Poželite joj, kao i njenim novim vlasnicama srećan i uzbudljiv život. Verujte mi, u najkraćem roku, vama možda nezamislivo i neostvarljivo, na neki čudnovat način, na vrata vašeg modnog gnezda pokucaće nova, bolja, lepša, nosivija i mnogo privlačnija odeća. Ne brinite se, naći će načina. VI SAMO DAJTE... DAJTE OD SRCA!

Love@Alexa